Ja nisam to.

Nekad i sad.

Da li ste se nekad zapitali da li je stvarnost ta koja vam zadaje muke ili su to vaše misli o toj stvarnosti? U to koliko naša uverenja mogu oblikovati naš život uverila sam se na sopstvenoj koži.

Ja nisam to. Ko sam ja?

Studiram Srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, koji sam upisala iz čiste ljubavi prema jeziku. Međutim, od 2015. godine nikako da položim jedan preostali ispit iz književnosti, što je negde višestruko usporilo i ceo moj život. Izgubila sam poverenje u sebe i svoje moći.

Ja čitam Knjige sa polica.

Zovem se Danijela Radić. Rođena sam a živa nisam. Samo postojim. I čekam. Da smršam. Da diplomiram. Da naučim ovo i ono. Čekam bolje vreme. I bolje ljude. I bolju sebe. Čekam da se sve kockice sklope pa da konačno počnem da živim svoj savršeni život.

Ja ne vredim! Ništa mi ne ide od ruke! Nesrećna sam i neuspešna! Imam toliko godina a ništa vredno nisam uradila! samo su neke od misli sa kojima sam živela i koje sam sa toliko požrtvovanosti i ljubavi negovala i branila od svih koji su pokušavali da mi ukažu na njihovu  nepostojanost i neistinitost.

To su samo izmišljotine tvog mozga, vrištali su. Ja te volim, Lalo! Ti si jedno jedinstveno biće koje gde god da se pojavi donosi vedrinu i širi radost. Zaslužuješ samo najbolje, preklinjali su. Uzalud.

Vi ništa ne znate!, ljutila sam se. Ja nisam to. Moram prvo ovo da bih mogla to! Mora neki red da postoji. Uključite logiku, zaboga! govorila sam nežno milujući  misao Ti ne vrediš jer još uvek zavisiš od svojih roditelja  koja se bila uznemirila zbog njihovih napada.

Tako sam brinula o svojim uverenjima, nisam dala na njih, hranila sam ih i živela u skladu sa njima. Sklonila sam se u svoju kućicu, udaljila od ljudi i sagradila svoju sliku o sebi koju nisam volela i koja me nije činila srećnom. Ali je činila da se osećam sigurnom u svom svetu samoće.

Godine su prolazile, a ja sve dublje zapadala u samoprezir i nezadovoljstvo.

Nemoj da se ljutiš, ali čini mi se da ti uživaš u svojoj patnji, bile su reči koje su me trgle. Srce mi je lupalo kao da se s lanca otkinulo, telo se znojilo, a grlo sušilo.

Kako to misliš?, bojažljivo sam upitala, tek da nešto kažem, iako sam celim svojim bićem osetila istinitost tih reči.

Tako lepo. Ničemu se ne prepuštaš. Živiš ispod svih svojih mogućnosti. Potpuno si se zamrzla, učaurila, zaustavila si život. Živiš kao jazavac. I na sve to, uživaš u tome.

Čega se plašiš? Šta izbegavaš?

Plakala sam.

Bože, šta sam to sebi uradila? Ne mogu, ne znam, ne umem bila su moja omiljena uverenja.  A sada sam otkrila da su mi sve oduzela: i moć i znanje i sposobnost.

Ne želim više ovako da živim. Ne želim da patim. Ja nisam to.

Baloni koji lete u nebo.

Zovem se Danijela Radić. Imam 28 godina i srećna sam. Pokrenula sam se i prestala da jadikujem nad svojom sudbinom! Prihvatila sam sebe ovakvu kakva jesam. Odlučila sam da budem slobodna, da dišem punim plućima, razmišljam bistro, verujem u sebe i lakoću postojanja.

Počela sam da čitam mnogo više. Počela sam da se obrazujem mnogo više. Počela sam da radim mnogo više. Počela sam da treniram i da se negujem. Zaposlila sam se kao asistent vaspitač i upravo sam se u tom radu sa decom prisetila koliko sam kreativna, koliko sam nekad sate i sate provodila u pravljenju nekih zanimljivih svezaka i ukrasnih kutija.

Pored toga, nedavno mi je jedna osoba od poverenja (moja voljena tetka) osvestila kako imam talenat za urednost. Nisam ni znala da to može biti talenat! Podsetila me i na to koliko se ljudi dive načinu na koji uređujem prostor gde živim, ali i na moje instagram storije koji se izdvajaju svojom originalnošću i zanimljivošću.

Ja sam samo senka.
“Kreativnost zahteva hrabrost da se odvojimo od sigurnog.” Erih From

Željna sam novih znanja i pomeranja svojih granica. Volim sebe koja sam postala.

Govorim sebi: Nemaš pravo drugima uskratiti svoje talente! Udahni. Izdahni. Pokloni se i počni.

Ja se poklanjam prirodi.
Trebinje, 2019.

Ako biste voleli da saznate još ponešto o meni, kliknite ovde ili me zapratite na Facebook stranici.